Saobraćajne nezgode u inostranstvu

Kako naplatiti osiguranje od neosiguranog ili nepoznatog vozila

Šta da radite ako u inostranstvu doživite saobraćajnu nezgodu u kojoj je krivo drugo vozilo, za koje se ispostavi da je - neosigurano? Ili se na letovanju probudite i kroz prozor na parkingu ugledate svoj auto sa slupanim branikom, a počinioca ni od korova...

 

kolica14.7.2011. Štete koje nanese neosigurano vozilo, prema našem ali i zakonima većine drugih zemalja, pokriva Garantni fond, odnosno Nacionalni biro za osiguranje motornih vozila. To je institucija kojoj se treba obratiti bilo u zemljama EU, bilo u zemljama u regionu bivše SFRJ koje nisu članice EU, ali sa kojima naša zemlja ima ugovore o reciprocitetu. Situacija sa nepoznatim vozilom je u inostaranstvu, pak, malo drugačija...

Ako vam se desi nezgoda u inostranstvu a drugi učesnik je neosigurano vozilo, postupak za naplatu je gotovo identičan onome koji biste preduzeli da je to vozilo osigurano. U Udruženju osiguravača Srbije za www.sveoosiguranju.rs kažu da je najpre potrebno pozvati saobraćajnu policiju koja će obaviti uviđaj i sačiniti zapisnik; od policije, upozoravaju, obavezno zatražite potvrdu o nastalom udesu, da biste opravdali oštećenja prilikom izlaska iz posećene zemlje. Zatim se sačinjava zapisnik o oštećenjima sa procenom štete, bilo u toj, bilo u zemlji prebivališta. Tokom popravke automobila, skupljajte i čuvajte sve račune za rad i materijal, ali i druge dokaze ako šteta nije samo materijalna. Kada prikupite svu potrebnu dokumentaciju, podnosite odštetni zahtev garantnom fondu zemlje u kojoj ste bili, i uz njega sve dokaze koji opravdavaju osnovanost i visinu štete po svakoj vrsti i vidu štete, kao i dokaz da je šteta nastala od neosiguranog vozila, kažu u Udruženju osiguravača Srbije.

U Takovo osiguranju podsećaju da je neizostavno potrebno popuniti i Evropski izveštaj, a da ćete podatke o ovlašćenom Nacionalnom birou zemlje u kojoj se nalazite naći na poleđini zelenog kartona.

Evropski izveštaj se, inače, u evropskim zemljama koristi za sve materijalne štete u kojima nije bilo povređenih lica. Iz kompanije Dunav, ipak, skreću pažnju da je u svakom slučaju potrebno pozvati i policiju, bez obzira na to o kolikoj je šteti reč, kako bi se kasnije lakše dokazala krivica i da u kasnijem periodu ne bi došlo do osporavanja od strane vlasnika neosiguranog vozila.

Ako vam se, pak, desi da vaš auto ujutru osvane „čuknut", tu je situacija malo drugačija. U Udruženju osiguravača Srbije kažu da države EU i zemlje članice sistema Zelene karte ne priznaju oštećenim licima pravo na naknadu materijalne štete, odnosno štete na stvarima nastale od nepoznatog vozila, osim ako je došlo do telesnih povreda. Tačnije, ako samo zateknete oštećen auto dok se nalazite u drugoj zemlji, ako nemate kasko osiguranje - nećete moći da nadoknadite štetu.

U Takovo osiguranju savetuju da prijavite štetu policiji i da tražite potvrdu o oštećenjima i nastaloj nezgodi, da biste izbegli probleme prilikom izlaska iz zemlje.

U kompaniji Dunav preporučuju da se što detaljnije raspitate ili u okolini ili preko policije da li ima očevidaca nezgode, preko kojih biste eventualno došli do počinioca - ako ga nađete, onda je procedura jednostavnija jer se više ne radi o šteti nastaloj od nepoznatog vozila.

Najsigurnije rešenje za ovaj problem bilo bi, ako vam mogućnosti dozvoljavaju, da pre polaska na put kupite polisu kasko osiguranja, kažu u ovim osiguravajućim kompanijama.


 

Garantni fond ili reciprocitet

Sve zemlje EU imaju garantne fondove, iz kojih se štete nadoknađuju bilo domaćim, bilo stranim državljanima ukoliko im štetu nanese neosigurano vozilo te zemlje. Ima zemalja, među kojima je i Srbija, u kojima je ovo pravo strancima uslovljeno principom reciprociteta: ako državljani te zemlje u zemlji oštećenog stranca imaju pravo na naknadu štete od neosiguranog vozila, onda će i tom strancu šteta biti nadoknađena. U Udruženju osiguravača Srbije kažu da zemlje koje se pripremaju za članstvo u EU, radi usklađivanja zakonodavstva, napuštaju princip reciprociteta (poput Hrvatske), a da će on biti napušten i u Srbiji čim postanemo punopravni članovi Svetske trgovinske organizacije.


Aktuelne vesti

Triglav: Smenjen predsednik Uprave

23. maj 2013. Nadzorni odbor najveće osiguravajuće kuće u Sloveniji Triglav smenio je predsednika Uprave Matjaža Rakoveca, piše ljubljanski Dnevnik.

 

Wiener Stadtische: Osiguranje uz zaradu veću od 50 odsto

15. maj 2013. Program Moja Desetka omogućava da se jednokratnom uplatom premije na period od 10 godina ostvari zarada veća od 50 odsto, što je više od bilo kog drugog vida investiranja.

 

MedUNIQA: Besplatni pregledi za 400 građana

29.4.2013. MedUNIQA kamion zdravlja ove godine će biti u Srbiji od 10. Do 16. Maja i za to vreme će u njemu moći da se pregleda 400 građana u Novom Sadu, Beogradu i Kragujevcu.

 

Šest godina Dunav Penzija

April 2013. Dobrovoljni penzijski fond Dunav Penzije u 2012. godini je ostvario prinos od 13,7 odsto, što je najbolji rezultat u industriji dobrovoljnih penzijskih fondova.

 

Dunavu "Oskar" za osiguranje godine

Mart 2013. Asocijacija domaćih novinara i stručnjaka za automobilizam dodelila je kompaniji Dunav priznanje „Oskar“ u kategoriji „Osiguranje godine 2013“, na 51. Međunarodnom sajmu automobila.

 

AXA Srbija: Udvostručeno tržišno učešće

Mart 2013. AXA osiguranje u Srbiji je u 2012. godini udvostručilo prihode i učešće na domaćem tržištu, uz povećanje broja osiguranika za 25 hiljada, saopštili su iz ove kompanije.

 

Uhapšena grupa osumnjičenih za prevare u osiguranju

28. februar. Osamnaest osoba sa teritorije Novog Sada uhapšeno je zbog sumnje da su se bavili prevarama u osiguranju i naneli štetu osiguravajućim društvima veću od 10 miliona dinara, saopštio je MUP Srbije.

 

UNIQA: Rast premije veći od 17 odsto

Februar 2013. Prema preliminarnim rezultatima za 2012. godinu, UNIQA osiguranje u Srbiji ostvarilo je rast premije od 17,09 odsto.

 

DPF: Povećan neoporezovani iznos

Januar 2013. Prilikom uplata doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove za zaposlene, poslodavci će od prvog februara biti oslobođeni plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do iznosa od 5.214 dinara, umesto dosadašnjih 4.647 dinara, saopštila je Narodna banka Srbije.

 

profitmedia

site by STUDIO TRID